ALISA U ZEMLJI ČUDA

Plovimo polako
U podnevnom sjaju
Jer maleni veslači
Nevešto veslaju
I ruke male uzalud umišljaju
Da našom plovidbom upravljaju.

Ah! Okrutne devojčice!
Zar u ovo doba u te sate snene
Moliti priču, a preslab je dašak
i perce da prene.
Zar jedan jadni glas
protiv tri da krene ?

Prva će zapovedno:
Neka priča sevne !
Druga nešto blaže:
Zabavno nek krene !
A treća prekida priču
svaki put kad trepne.

I domalo, ni glas se više ne čuje
dok u mašti prate
dete snova što Zemljom čuda putuje,
čuda ludih, nepoznatih,
što sa pticom i zverkom druguje,
a one veruju da istina baš je sve.

A kad god bi izvor
moje mašte presušio
i ja klonulo stao
'' Drugi put ću dalje '' -
'' Taj drugi put sad je ! ''
sretni glas bi kliknuo.

I tako nasta Zemlja čuda priča,
i tako polako, uz njihovo ''Daj još pričaj! ''
čudne zgode se ispredoše -
Sad priči je kraj,
i veseli kući plovimo
u sunčev smiraj.

ALISA! Uzmi ovu bajku !
Nežnom rukom ćeš je položiti
tamo gde će snovi detinjstva
u tajanstven