Da sloboda prati hrabrost srca saznalo se kada je zmaj zveketao svojim lancima po mislima. Eho odgovora rojio se ulicama mojih koraka. Široke mase tendeciozno kukavičluk zovu imenom slobode, odvojeni od sveta, sebično postavljeni prema sebi ne poklanjajući sebi druge kao i drugima sebe A nakon zveketanja sam saznala da je jedina istrajna onakva ljubav koja ne izgara u želji, već se rasplamsava u divljem trajanju.
Osnov ljubavi je koegzistencija sa bićem... to nas pokreće i koči istovremeno.
Teško mi je da raščlanim Ljubav, valjanu argumentaciju nalazim u frojdovskim sistemima asocijativnosti i potrebe koji su skladne ili krše normalne, moralne prirodne zakone koji jesu savršeno u skladu sa ljudskom prirodom.
Tražim glas, reč, rečenicu i misao koja može da se nadgradi u kolektivnu svest sa pozitivnom polarizacijom. :)