"ne hodaj ispred mene mozda te necu slediti , ne hodaj iza mene mozda te necu voditi , hodaj pokraj mene i samo budi moj prijatelj"
Na jednom istom lancu, cvrsto vezani za ruke i za vrat, bila su dva robijasa, jedan jaki i jedan slabi. Slabi je mislio na ropstvo, i bio je tuzan, a jaki je mislio na slobodu, i bio je vedar. Jaki je hteo nekoliko puta da jednim naponom pocepa gvozdje i pobegne, ali je to slabog davilo, krvavilo, usmrciva...lo.Jedne noci jaki je bdio. Mislio je na svoja brda, gde je doskora hodio silan i svirep kao priroda;gde je okrvavljenim rukama isao do orlovskih gnezda,stare davio a mlade krao; i odakle je rusio stene,da u ponorima cuje njihovu smrt; i gde je ziveo silan,razuzdan i suman, kao vodopad.Noc je bila tamna i strazari su spavali.Neodoljiva iluzija slobode ispuni njegov svirepi duh.Gvozdje se nape i pocepa.On jurnu preko udavljenog drugara,preko strazara,preko reke s crnom vodom,u koju se baci kao mlada,strasna zver,i dohvati za slobodnu obalu.Iza njegov
